Program


GOSPOĐA MINISTARKA
11

GOSPOĐA MINISTARKA

komedija Branislava Nušića
Šala u četiri čina
Reditelj Jagoš Marković
Dramaturg Jovan Ćirilov

Premijera 10. marta 2004. / Velika scena

 

Premijerna podela:

Živka - Radmila Živković

Sima Popović - Miloš Đorđević

Dara - Olga Odanović

Raka - Marko Janjić / Mihailo Lađevac

Čeda Urošević Aleksandar Srećković 

Dr Ninković - Boris Komnenić

Ujka Vasa - Predrag Tasovac / Branko Vidaković 

Tetka Savka - Milka Lukić 

Tetka Daca - Anđelka Milivojević Tadić / Ksenija Jovanović

Pera Kalinić - Duško Premović 

Panta - Radovan Miljanić

Soja - Dušanka Stojanović Glid / Bojana Bambić 

Teča Jakov - Branko Jerinić 

Sava Mićić - Darko Tomović 

Pera Pisar - Rade Marković / Mihajlo Lađevac 

Bistro dete - Mihailo Lađevac / Ivan Nikolić 

Anka - Dejana Miladinović 

Učiteljica - Sonja Knežević 

Žandar - Ivan Nikolić 

Nikaragua - Maiga Hamadahamane 

 

PREDSTAVA ZA PRIČU

Tradicionalna srpska soba. Šporet, sulundar dimi, šerpe, lonci, lavori, kante, rasparene stolice, veliki astal. Prostorija u kojoj „naš čovek” najduže živi. Na gore, balkanska kaldrma po kojoj briše vetruština. Teško se uz ovu kaldrmu popeti, a nije lako ni sići. U vrhu scene koju je sažeto, pronicljivo, bez suvišnih detalja, oblikovao Boris Maksimović, šepuri se ćuran. Niz, i uz ovu strminu, pentraju se Živka i njeni bližnji. U Živkinoj kući beda, oskudica. Živka, Radmile Živković, žena mučenica, još žustra, ali već na kraju snaga i nerava, čeka Živka sreću s neba, ali nikako da je dočeka! Sin Raka, izubijan i sav u flasterima, jede joj dušu koliko i muž, mlakonja, državni činovnik koji ne ume, o gle čuda, da se okoristi! Teško je danas, veli Nušić, a Živka potvrđuje. Publika, pa i oni koji ne znaju Nušićev tekst, znaju ovu rečenicu kao da baš ona važi za sva naša vremena i pokolenja.Živka Radmile Živković u dubokoj zapitanosti krpi sinovljeve pantalone kao da prekraja mapu Evrope. Ne mora u Nušićevim komedijama samo da se brblja, može i da se ćuti! I da to bude komično. Sve brige ovoga sveta su na Živkinom licu. Ne zna žena šta pre da počne, a nevolje navalile u jatima. Besparica, a upečatljiva, u crno spakovana tetka Savka, Milke Lukić tvrda i nepoverljiva. Reditelj Jagoš Marković i Radmila Živković kao Živka upeli su se iz petnih žila da naprave predstavu koja se neće gledati samo danas, već o koji će se pričati kao o Ožalošćenoj porodici Mate Miloševića, Mister dolaru Miroslava Belovića, Sumnjivom licu Dejana Mijača, kao o ministarki Žanke Stokić, ili Ljubinke Bobić. I u tome su uspeli.Nije sve u predstavi Jagoša Markovića novo i neviđeno. U Nušićevoj komediji Jagoš Marković je moćno razigrao san, opsesiju, ludilo vlasti, potrebu i težnju da se izađe iz svoje tesne kože, da se bude neko i nešto. Ovaj kontrast onog dole, i onog gore, životarenja u bedi, i ministarskog nebeskog  carstva, najrečitije je naznačen snažnom muzičkom dimenzijom predstave (montažu muzike, muzičkih efekata i dizajn tona uradio Vladimir Petričević). U ovom kontrastu bede bedine, i muzike koja uveličava, predočava i priziva neki drugi, viši i značajniji život, sustižu se bedastoća, svekolika nemoć, tuga i komika ćuranske i labudove pesme, prostor moći i ovlaštenosti, i klonuća i osujećenosti. Radmila Živković će ostati upamćena kao ministarka koja je ozbiljno, dramatično čak, shvatila Živkinu muku, a da, pri tom, Živkin uspon i pad nije lišila komičnosti višeg reda, komičnosti koja izrasta iz opsežne nemoći da se nešto stvarno i trajno u sebi, i oko sebe, promeni.Ko bi to očekivao! Dara k’o Dara! Šta bi tu imalo da se igra i razigrava! Ali, Olga Odanović nije mislila tako. Njena Dara će se pominjati kao što se pominju i pamte „nenadmašne ministarke”. Ispod tona, iznad tona, udarena, pa normalna, trezvena ludača, nepredvidiva, kao udarena „mokrom čarapom”, pravo komičko obilje izbija iz Dare Olge Odanović.To što je Rista Todorović crn i ćutljiv, a ne debeljuškast i raspričan, ne znači mnogo. Jato Živkinih rođaka Jagoš Marković je podmladio bez dubljih rediteljskih i glumačkih odstupanja i inovacija. I kada sediš na visokoj stolici opet sediš na onoj stvari. Takav je praktični, komički sveden dr Ninković Borisa Komnenića. Sa dirljivom posvešćenošću Rade Marković tumači Peru pisara. Kostimi Božane Jovanović, kao da bombardovanje traje sto godina, nedvosmisleno upućuju na palanačku duh-dušu Nušićeve komedije.Predstava Jagoša Markovića ne pati od dosadnog savršenstva, ali je moćna, uzbudljiva, dinamična, nabijena tragikomičnom energijom, manje-više, objedinjena vizijom sveta između tvrde i teške realnosti, i žalostivih napeva tipa ”srušiše se divni snovi moji...” Predstava za priču, komentare, za dug i lep pozorišni život, nadam se.

 

 Muharem Pervić, POLITIKA, Beograd, 16. mart 2004.

 

(Izvor:www.narodnopozoriste.rs)

 

Preporuka


Nick Cave and The Bad Seeds su najavili prolećnu evropsku i britansku turneju…